Нема те српске невоље (ако је персонална, посебно) у коју Србин може да упадне, а у којој нека наша српска браћа неће сеирити. Још ако Србинова невоља мирише на Мила
Овако је било. Била је ноћ, у ствари доба када већ уморни дан пред долазећим мјесецом, неумитно посустаје. Ја и свештеник Велибор Џомић кренули смо према мору. Он, само што је стигао. Наставите читање